Da ne bude da je ostalo samo na rečima, evo i zvanično: OVO JE BILA NAJBOLJA GRUPA KOJU JE ALFA TIM VODIO DO SADA NA SPLAVARENJE!

Na put je krenula manja grupa, ali od samog starta pozitivno naelektrisana i čvrsto rešena da se dobro provede. Dolazak na alipašine izvore je malo razbudio grupu, premda sam siguran da se posle tri dana avanture oni i ne seć‡aju da su uopšte bili na samom izvoru Lima! Verujem da gledaju sad slike i viču: "Da, da, jeste, i tamo smo bili!" Standardno za naša splavarenja, vreme do ulaska u vodu proveli smo u kafani na plavskom jezeru proveravajući da li loza koju imaju ima isti kvalitet kao i prethodnih godina.
Neposredno pre ulaska u reku niko nije imao predstavu šta mu se sprema...  A onda - vrištanje! Jače leva, 'ajmo desna, svi svi jako napred!!! Talasi su se ređ‘ali jedan za drugim, uzano korito reke na deonici plav - murino kao da je izmišljen za pumpanje adrenalina splavarima koji krenu od plavskog jezera. Splavari još nenaviknuti na činjenicu da čamci mogu da skaču i da ih voda konstantno zapljuskuje, su veći deo vremena proveli boreći se sa rekom, čamcem, ali u nekim trenucima i sa sobom prolazeć‡i kroz najbolju deonicu na Limu.

U Murinu, dve ekipe su donele "fatalnu" odluku - da se nastavi dalje do Berana. To je rezultovalo sa još tri sata splavarenja koje je makar ekipa iz čamca u kom sam ja bio, teško podnela :)
To vreme Bodža i Boris su iskoristili marljivo šireć‡i šatore i postavljajuć‡i kamp, Željno iščekujući naš dolazak.
Drugi dan splavarenja i prolazak kroz buk tifran su svi jako dobro podneli. Atmosfera u čamcima mnogo bolja, što neki mogu slučajno povezati sa količinom alkohola ponetom iz Berana. Drugi dan je bilo svega - i pevanja i skakanja u vodu, jurenja drugog čamca peške kroz vodu, izbacivanja iz čamca, ringišpila, kupanja i veslanja po proleć‡nom pljusku. Ekipe su već bile homogenije, i dobar provod jednostavno nije mogao da izostane!

Naravno, jedna od posledica prekomernog korišć‡enja alkohola se može videti na prvoj slici ispod. Ljubimac publike, i cele grupe, čovek koji je već treću sezonu u ovom terminu s nama na splavarenju, naš Sale, je bio nešto veseliji od ostalih. Kako sam čuo, mesto ga nije držalo, već‡ su ga konstantno jurili po reci.

Treć‡i dan splavarenja smo iskoristili za obilazak manastira Kumanica, jednog od tri isceliteljska pravoslavna manastira u nas. Tu smo imali prilike da čujemo kratak istorijat manastira pre nego što smo nastavili našu avanturu rekom Lim.
A odmah posle manastira, kumanički buk i kumanička klisura, po meni najlepši deo cele trase splavarenja. U kumaničkoj klisuri ekipa Gvozdenije je uspela da izvesla i da uÄđe u pećinu, iz koje vidite sliku ispod. Zeta je posle kukao kako i posle tri godine splavarenja na Limu nije uspeo da čamcem uđe u peć‡inu. Ko zna, zna. Ko ne zna - pozer (vidi sliku ispod).

A sada, SLIKE ZA WALLPAPER!!!  GVOZDENIJA I MILEVA IZBLIZA U TIFRANU!

Splavarenje smo završili u Brodarevu posle pređ‘enih preko 70 km reke u tri dana avanture.
Najbolja ste ekipa, svaka Äčast na učešć‡u i pozitivnoj energiji ispoljenoj u ova tri dana! Nadamo se da ćemo se još viđ‘ati!

Veliki pozdrav od Alfa tima!

Pokazalo se ovaj put da bi neko dobro organizovao splavarenje mora biti izmeđ‘u ostalog potrebnog i auto-mehaničar!

Za četiri godine organizacije splavarenja nikad nismo imali situaciju da nam se prevozno sredstvo pokvari, pa još i dva puta u jednom danu! Neka crna magija ili ukrštene podzemne vode su imale očigledan uticaj na ovom splavarenju. Prva slika koju ć‡ete videti govori više od hiljadu reči, a ono što je bitno je da pehovi koje smo imali nisu u velikoj meri poremetili naš program splavarenja, tako da su splavari stigli na vreme za večeru u restoran Bodo u Šćepan polju. Prelepa okolina reke Tare nije nikog ostavila ravnodušnim, a u restoranu su se pobrinuli da niko ne ostane gladan :)

Sutradan, doručak i brzo na presvlačenje! Ekipa maksimalno pozitivno naelektrisana, brzo se našla u kombiju na putu ka Brštanovici. Pumpanje čamaca nisu ni osetili, Nenada (koji im je objašnjavao osnove raftinga i ponašanja u čamcu) nisu ni slušali, već su posle svih peripetija od prethodnog dana i obilaska reke tog jutra svi željno iščekivali da krenemo. "Idemo u čamce" komandu nisam ni uspeo da izustim do kraja, a oni su već‡ bili na svojim mestima čekavši da vodič da znak da krenemo.

A na reci... na reci havarija: lutajuć‡i fotoreporteri, iskusni veslači, smeh, prskanje, kupanje, trkanje čamaca, pozitivna energije u ogromnim količinama na sve strane! Tara, iako malog vodostaja, uspela je da ih osvoji svojom čistoć‡om i lepotom. Pauze smo pravili tek toliko da sačekamo drugi čamac, malo se osunčamo i popijemo vode (da, da, pili smo vodu iz Tare!)

Dugo najavljivana siga, vodopad sa stabilnom temperaturom od 5C, je bila prava atrakcija. Ko se do tada žalio da je Tara hladna, ostao je bez reči na samoj sigi. Lično sam se uverio da nema ništa zdravije nego bez neoprenskog odela stajati ispod sige, videć‡ete već‡ na naredne dve slike. Nenad i ja smo pokazali svim splavarima da to nije ništa strašno, posle čega su već slobodnije krenuli u "osvajanje" vodopada.

Dolazak u Šćepan polje, pakovanje opreme i obilan ručak učinili su svoje - splavari su kao zaklani spavali sve do Beograda - ispalo je da smo pauze pravili bez razloga :)

Svaka čast grupo, zahvaljujemo vam se strpljenju, razumevanju i moru pozitivne energije iskazane tokom celog splavarenja!