Splavarenje 2003. je bilo moje prvo splavarenje, splavarenje zbog kojeg i vi čitate sve ovo. Ono je pokrenulo "lavinu" svima uglavnom nerazumljivih poteza usmerenih ka organizaciji ALFA splavarenja.
Na splavarenje 2003. godine je krenula u proseku nešto starija ekipa. Nije nas bilo mnogo, ali su svi od samog starta bili rešeni da se dobro provedu. Splavarenje 2002. godine je izbacilo parolu: "Ovo je bolje od svih ludih Novih Godina na kojima si bio, i to bez premca!" Pod istom parolom se krenulo i 2003. godine. Ne čekajući da im se to dogodi na reci, ljudi su već u autobusu počeli da luduju. Slika koja sledi je napravljena čim smo saznali da je KK Partizan postao šampion zemlje.

Oko 12h smo se otisli niz reku, a onda...Na prvom buku uzbuđ‘enje je bilo na najvišem nivou. Ljudi su bili oduševljeni rekom i u početku su je zaista plašili. Međutim kako su kilometri odmicali ljudi su naučili kako da postave čamac pred koji buk, tako da je už¾itak bio potpun. Ȍamci su skakali, savijali se i izvijali na bukovima i kontra talasima dok su instruktori vikali:"Leva jače, desna kontra, leva svom snagom!" A onda čamac udara u stenu ne mogavši da lepo prođ‘e pored nje i troje ljudi ispada u vodu. Niko ne vidi vesla, ljudi u čamcima pomažu drugima da izađ‘u iz vode, devojke izbacuju vodu iz čamaca. Oseć‡aj zajedništva u momentu dostiže krajnje granice. Ko ti pruži ruku u tom trenutku i izvuče iz vode, taj ti je doživotni prijatelj.

Drugi dan splavarenja smo svratili u mesto Poda u lokalnu kafanu jako simpatičnog enterijera, videćete sa slike. Potom smo se samo u prsluscima spuštali ispod mosta kod Bijelog Polja, što ć‡u vam svakako preporučiti ako vodostaj bude bio odgovarajuć‡i. U zavisnosti od vaše veštine i trenutka, u tri buka ispod mosta možete se provesti kao na toboganu, boriti se za život ili prvo jedno pa onda drugo. Pitajte organizatora za iskustvo. Premda se može učiniti da ć‡ete nastradati, uveravam vas, da ako se ne borite sa rekom i na vreme uzmete dah, ništa ne može da vam se desi. Sve ostalo je strah.

Kraj drugog dana svi splavari Lima dočekaju na ušću reke Bistrice u Lim. To je ogromna livada na kojoj su, kao što vidite 2003. pasle krave, ovce, a ja sam se čak uplašio i zmije koju videh u reci u kojoj su devojke prale ruke. Mrzim zmije. Opet predivna priroda, šatra, vatra, večera, provod celu noć‡, doručak, pa ponovo u čamce. Poslednji dan.

Poslednji dan splavarenja je nešto duži od prethodna dva, i nekako najlepši. Priroda oduzima dah, prolazimo kroz klisure kojima više ne odjekuje instruktor, već pesma sad već‡ 'iskusnih' splavara. Na jednom mestu reka je nešto šira i ljudi skaču u vodu ne bi li se malo rashladili.